Majka i Kurva

Uzimam mu meru za matursko odelo, krojackim metrom. Već imam u glavi koji materijal da upotrebim, koji kroj, stojaće mu kao saliveno. On stoji u boksericama. Ne mogu a da ne primetim koliko se razvio. Jasno definisani mišići na nogama, pločice na stomaku. Uhvatih sebe da mi je lepo svaki put kad ga dodirnem po butini, po stomaku. Slatka jeza mi ispuni stomak. Postadoh svesna svog medjunožja koje je počelo da orošava. Odavno mu nisam uzimala meru, u stanju sam da odokativno odmerim kada šijem, ali je matursko odelo moralo biti savršeno. I nije da ga nisam vidjala razgolićenog, ali odavno ne sa ove blizine i iz ovih uglova. "Šta to nije u redu sa mnom" - pomislih dok se bespotrebno pogledom zadržah na njegovom medjunožju nekoliko trenutaka. "Koliki li mu je tek kad se digne" - zamislih se. Osećam njegov ravnomerni puls dok moj lagano ubrzava. Uplaših se da ne primeti kakve me misli ispunjuju. Uzimam mu meru za sako i košulju, izbegavam da ga pogledam u oči, od jednom me je stid. O Bože kako bih ga mazila, kao nekad, ili ... možda malo drugačije na neki nov način... Završavam što pre i bez mnogo reči pobegoh iz njegove sobe. Kada ostah sama sa sobom primetih da su mi gacice nakvašene, a bradavice ukrućene. Zavukoh ruku u gaćice, i razmrdah klitoris brzim pokretima prstiju u želji da se rešim napetosti dole, ali mi to samo još više pojača bol u stomaku. Moja pička žudi da primi tvrdu kurčinu što pre.

 

Ovde će verovatno mnogi pomisliti da sam neka nenormalna drolja, ali istina je sasvim suprotna. Kroz celu srednju školu imala sam samo momke kojima nisam davala dalje od grudi, tako su nas vaspitavale u ono vreme, a onda po završetku škole kada sam prvi put otišla bez roditelja, kao devojka na more (i poslednji put do sada) upoznala bivšeg muža, koji je živeo na periferiji Beograda. Nisam mu dala na moru, a ni on nije bio navalentan, kao drugi. Nastavili smo da se vidjamo i posle leta, prelazio je stotine kilometara samo da bi sa mnom proveo dan, osećala sam se lepo pored njega. Te jeseni sam upisala Ekonomiju u Beogradu samo da bih mu bila bliža. Pred novu 1991. smo i prvi put spavali. Imala sam 19 godina kada sam izgubila nevinost što je bilo vredno poštovanja jer je i u to vreme vec bilo slobodnijih devojaka koje su srednju završavale sa abortusom ili kakvom polnom zarazom. Nije ni on bio mnogo veštiji pa sam ubrzo ostala u drugom stanju. Nije bilo govora da abortiram, njegovi su me voleli, on je već radio i imao ceo sprat velike kuće na raspolaganju. Zaprosio me je kako dolikuje, i odlucili smo da odmah napravimo svadbu dok se stomak ne vidi. Uglavnom pamtim svadbu po tome što je glavna priča bila kako je tog dana zapravo počeo rat u Borovu selu. Bio je to početak maja, najlepše doba godine, i činilo mi se da sam najsrećnija žena na svetu, a u stvari bili smo samo nekoliko meseci od propasti. Bila sam u poodmakloj trudnoći kada su ga mobilisali. Nekoliko dana sam provela u strepnji dok se krio od mobilizacije, ali su uspeli da ga uhvate na poslu. Pravac istočna Slavonija. Porodila sam se na Svetog Arhangela, kažu na dan kada je prestao rat u Vukovaru, i reših da sinu dam ime Sveca koji će ga štititi kao što je sačuvao i njegovog oca na ratišu. Iako se nisam danima čula sa njim osećala sam da je živ i zdrav. Ubrzo je demobilisan. Već sam izašla iz porodilišta kada se vratio kući. Zagrlili smo se u suzama. Pokušavala sam da verujem da će biti sve u redu. a duboko sam osećala do to nije onaj isti čovek, koga nisam ni kako dolikuje otpratila na front. Ništa više nije bilo kao pre. Trpela sam ga i više nego što sam mogla. Razmažena jedinica, koju niko do tada nije udario, niti na nju povisio glas, živela je još godinu i po verujući da će biti bolje. Kada je proleća devedeset treće sve više bio otsutan od kuće vraćajući se pijan, mirišući na alkohol i benzin, često i sa vidljivim povredama od tuča, a ja često i bez osnovnih namirnica za život (da nije bilo svekrve umrli bi od gladi) samo sam se spakovala i otišla. Nisam želela da dete raste pored takvog oca. Bio je to šok za moje kojima ništa nisam pričala, ali me je majka samo jednim pogledom pročitala pa i nije bilo potrebe da joj objašnjavam. Formalno sam se razvela godinu dana kasnije. Sa mužem nisam nikada pričala od tada, sa svekrvom jesam povremeno. Kada mi je muž 99-te pobegao iz zemlje, koju je prezirao ne želeći da vodi još jedan uzaludni rat, nije se više vraćao, a ja sam često preko raspusta slala sina kod babe u Beograd (Svekar je umro od srca ne docekavši penziju, verovatno od stresa i svadja koje mu je sin priredjivao). Svih tih godina ja nisam nalazila vremena za sebe. Mozda će većini ovo zvučati neverovatno, ali ja od tada nisam spavala ni sa jednim drugim muškarcem. A i ono malo seksa na početku braka i nije bilo Bog zna šta, tako da često nisam umela da razumem koleginice kada su počinjale priče sa "al mi se sinoć prijebalo" niti sam seks doživljavala kao nešto zbog čega bi bilo vredno "glavu gubiti". Nekada bih pred spavanje zamislila kakvo muško pred sebe (ali uvek samo telo nikad lice) i rukom odradila dole, dovodeći sebo do svršavanja, i toliko.

Nisam izlazila, na poslu sam samo sa ženam radila, i nisam imala prilike da upoznam bilo koga ko bi mi se dopao (ne računanajući ono što vidiš na tv-u). I tako sam uhvatila sebe sa nastranom željom koja mi se vraćala iz dana u dan. Paralelno sa tom svojom nastranom fantazijom koju sam hranila u sebi, poželeh da ponovo izgledam ženstveno, privlačno. Nekada bih satima gledala albume sa slikama diveći se svom izgledu u mladosti, gledajući Mihajla kako je rastao, osećajući tada krivicu u sebi, ali zato uveče bih se prepuštala fantazijama, maštajući o seksu sa svojim sinom bez trunke krivice. U fantazijama je sve dozvoljeno. Do orgazma bih dovodila sebe samo zamišljajući kako ga zavodim na 1001 način. Počinjala bi sa oralnim seksom (nikada to u stvarnosti nisam probala) onako, kao u pornićima na kablovskoj televiziji. Dok bi se on u mojoj fantaziji od začudjenog dečačića transformisao u savršenog ljubavnika. Živela sam tako, šizofreno raspolućena celo leto dok nije otišao na fakultet. Kada sam ostala potpuno sama, počela sam sebi da šijem savršene seksi kompletiće, haljine i suknje. Mislim da bi većina žena poželelo da ima nešto slično, ali moje kreacije su bile osudjene da sa mnom budu izmedju četiri zida, skrivene od očiju drugih. Ako su se u meni dešavale dramatične promene, spolja je sve moralo ostati po starom, neprimetno. Moje fantazije su mi bile bolje od najboljeg seksa do tada. Pocela sam da se depiliram gde inače nisam, redovno se farbala (sada bi mi svaka seda itekako bola oči, u moru crnih vlasi), negovala ruke i puštala nokte koliko mi je to posao kraj šivaće mašine omogućavao. Uveče bih se obukla, šminkala, gledala u ogledalu, šetala po kući, kao da mi je dvadeset. Nabavila sam nešto izazovnog veša, nekoliko pari obuće sa visokom štiklom (crne lakovane su mi bile omiljene) i bila u fulu spremna za akciju. Samo što nisam imala sa kim izaći, gde pokazati svoje kreacije. Slikala bih se tako obučena mobilnim, kao klinka za fejsbuk, i onda slike prebacivala u komp (sinovljev desktop koji je ostao) a potom na fleš memoriju. Kako se fajl punio tako je bilo sve više razgolićenih fotografija. Posle bih se bacila u naručje svojih fantazija, do orgazma, tonući potom u san. Ujutru bih osvanula kao stara ja, ipak koleginice prozreše da se nešto dogadja sa mnom ali daleko od ideje šta bi to moglo biti.

Kada bi sin dolazio za kakav praznik ili vikend, skrivala bih materijalne tragove svoje promene, jedino je ono sto sam nosila u sebi bilo vidljivo, a to su sjaj i radost koja izbija iz mene, i lepota i privlačnost koja se ponovo probudila. Mesecima u svojim fantazijama, koje sam umela da razdvojim od stvarnosti, povratila sam ono majčinsko samopouzdanje koje je bilo poljuljano na samo par santimetara licem od sinovljeve kurčine, strepevši da ga tada u oči pogledam. Pitala bih ga svaki put kroz šalu za devojke, pričala o kontracepciji, o plodnim danima, o tome da fakultet i deca ne idu jedno sa drugim (iz svog primera polazim) na šta je sa osmehom odmahivao ruku crveneći pomalo. Do tada nije ni jednu devojku dovodio kući, a pitam se kako bih i podnela da mi se tu neka fufica šetka. Na prvim ferijama uplatili smo za net. Rekao je da je navikao na fakultetu na internet i da ne može više bez njega, pa je i mene naučio par stvari, da umem da se snadjem. Kada je otišao na drugu godinu imala sam još jedan novi svet ispred sebe. Muzika, filmovi, sajtovi, skajp i chat... Celu zimu sam to gutala, navučena kao na drogu, a onda na proleće kada sam se izveštila, uhvatih na računaru na krstarici njegov nick upamćen u kukiju od poslednjeg puta, i reših da predjem na sledeći korak. Šta god radila na netu uvek bi mi krstarica bila uključena, i čekala bih danima. Gotovo da je redovno bio na netu subotom i nedeljom popodne, kucajući sa nekog računara na fakultetu. Pratila sam ga po kanalima, na 25+ 33+ i zamislite 44+. Već ta spoznaja o njemu još jače probudi moju neodoljivu želju. Na tren mi sevnu kroz glavu da je sve to ipak moguće. Obuze me i strah i požuda. Neću da kliknem prva, čekaću da se on prvi javi. Posle par dana je upao u mrežu. Tada mi je zastao dah, tako blizu a tako daleko. Počeo je razgovor krajnje učtivo, ne slagavši ni jedan podatak, a ja slagah o sebi, kako sam malo starija nego što jesam, razvedena bez dece, nerotkinja koju je ostavio muž, i kojoj je ovo jedini način da se opusti i pobegne iz učmalosti "kuća-poso", i da živim u gradu bliz njegovog. Sa druge strane saznala sam da je još nevin i stidljiv u društvu sa devojkama. Rekoh mu da nadje neku iskusnu "učiteljicu" jer je 21 godina već vreme da se oproba u tome. Uporno je navaljivao da mu pošaljem slike, što sam ja i učinila, u garderobi koju nije do tada video, sa zasenčenim licem, spuštene kose, slike grudi, nogu, medjunožja... Palila me je pomisao da drka sa druge strane gledajući moje slike. Ja sam otkrila koliki mu je u erekciji, savetovala ga kako da uklanja dlačice, kako da se neguje. Navaljivao je da se sretnemo, a ja sam iz razumljivih razloga to odlagala. A onda me je jedna vest iz novina potpuno obuzela. Neka Amerikanka je uhapšena zbog seksa sa svojim maloletnim sinom sa kojim nije živela veći deo svog života i kojeg je preko fejsbuka zavela. Čak su i njenu sliku objavili, izgleda nalik meni, doduse mladoliko i sa plavim očima.

 

Danima sam čitajući tu vest masturbirala do ludila. Diveći joj se na hrabrosti i veštini, ali i žaleći njenu sudbinu koja ju je na kraju snašla. Bojala se da ako se osmelim u istom pravcu, podelim sličnu sudbinu, nešto nalik Božijoj kazni. U jednom od naših četovanja poslah mu link sa tom vešću, da mu ispipam puls. Prokomentarisao je u smislu šta ko ima da se meša ako se njih dvoje vole, ne osudjujući ni nju ni njega. Pitala sam ga da li još uvek želi da sa mnom "skine mrak" na šta je on potvrdno odgovorio, tada mu ugovorih sastanak, da kada sledeći put bude došao kući, sačeka me pored kompa i da ću mu na netu objasniti gde da me sačeka u svom gradu, kada budem došla da ga pokupim. Rekao je kako mu je lakše da se sretnemo u Beogradu, jer ne želi da nas neko vidi u svom mestu i majka ne sazna za tu vezu. Pomislih "bez brige ni tvoja majka ne želi da iko sazna za vas". Jedino na čemu insistiram kada se sretnemo je da me kao stariju ženu sa iskustvom bespogovorno sluša, kao što je i učiteljicu u školi. Pristao je. Do susreta je ostalo još par dana. Bila sam kao luda. Smenjivale su mi se misli odustati od svega ili ići do kraja. Nisam mogla da zamislim preko dana kako će sve izgledati, a noću mi je sve opet izgledalo tako jednostavno. Već se zaljubio u mene, doduše bez lica, dopisivali se danima ne četu, saznala sam o njemu i ono što mnoge majke ne znaju o svojim sinovima. Očekivala sam da će biti blokiran kada sazna istinu ko sam, ali tačno sam znala šta treba da uradim da se desi ono što odavno želim. Kada je stigao kući bio je sav usplahiren, kao da ga očekuje put oko sveta, ili nešto bolje, tako da nije ni primećivao moju opijenost, tremu, blagu drhtavicu. Posle večere reče da će nešto raditi na kompu i da će verovatno kasnije izaći i možda prespavati van kuće. "Neka devojka?" - pitah, klimnu samo potvrdno glavom sa dečačkom ushićenošću. Dok je čekao "onu koja neće doći na netu" ja sam se u svojoj sobi spremala za njega. Još juče sve probano, odvojeno, od gaćica, brusa, čarapa, suknje košulje, cipela, nakita, šminke, parfema, uz crno vino da savladam tremu, ali ne tremu od njega već od sebe same. Dok je on već gubio nadu da će mu se Ona tj. ja javiti na netu prilazila sam vratima njegove sobe, uz zvuk štikli o pod. Ispred vrata udahnem... I otvorim, "odave više povratka nema" - pomislih.